Profesor Dr Marko Munjiza, neuropsihijatar

Lična prezentacija

  • Promocija knjige

    PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 09.09.2014.

  • Prof Marko Munjiza

    Profesor Marko Munjiza U Institutu za mentalno zdravlje

  • Prof Marko Munjiza

    Sa ispracaja u penziju u Insitutu za mentalno zdravlje

  • Prof Marko Munjiza

    Sa dodele nagrade grada Beograda 2009.

  • Prof Marko Munjiza

    Sa promocije knjige

  • Prof Marko Munjiza

    Sa promocije knjige

Knjiga: Uvod u socijalnu psihijatriju

uvod u socijalnu psihijatriju

http://issuu.com/markomunjiza/docs/uvod_u__socijalanu_psihijatriju (preuzimte besplatno knjigu)

Raniji pojam „Socijalna psihijatrija” sve više se zamenjuje nazivom socijalni pristup u psihijatriji. Kao i klinička tako i socijalna psihijatrija prostorno i funkcionalno je povezana sa psihijatrijom i njenim matičnim disciplinama i sa kliničkom medicinom. U drugoj polovini 20. veka ovaj pristup u psihijatriji doživeo je svoju veliku ekspanziju. Mnoge ideje i hipoteze iz tog vremena ostale su samo na nivou kliničkih pretpostavki. Mnoge od tih ideja nisu mogle biti primenjene u svakodnevnom kliničkom radu. Nema sumnje da se poslednjih nekoliko decenija psihijatrija približava društvu i društvo psihijatriji. Danas se s pravom postavlja pitanje koliko se ideje socijalne psihijatrije mogu primentiti u zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja. Premda smo u podnaslovu naveli psihosocijalni pristup ovde se nećemo baviti psihodinamskim pristupom u psihijatriji. Ovo činimo ne zato što je psihodinamska psihijatrija manje značajna. Naprotiv, ovaj pristup u psihijatriji značajno je obogatio njen teorijski i praktični pristup. Ovde nisu samo u pitanju doprinosi teoriji psihosocijalnog razvoja ličnosti već i niz praktičnih metoda u lečenju i tretmanu mentalnih poremećaja kao što su različite metode psihoterapije. Ovde želimo da ukažemo na važnost brojnih socijalnih činilaca u etiologiji i toku mentalnih poremećaja. Ovde svakako spadaju brojne psihosocijalne metode u lečenju i rehabilitaciji različitih mentalnih poremećaja. U ovoj knjizi pokušat ćemo da damo neke od važnijih smernica u tom pravcu. Teorijske aspekte ćemo navesti u obimu koji je važan za bolje razumevanje ovog pristupa u psihijatriji i akcent je stavljen na kliničke aspekte socijalne psihijatrije. Tekst u ovoj knjizi je proizišao kao rezultat višegodišnjih predavanja na akademskoj specijalizaciji iz Socijalne rehabilitacije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, specijalizantima iz psihijatrije i na magisterijumu iz socijalne psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i više predavanjia po pozivu, ličnih kliničkih iskustva u višegodišnjem radu u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu i u drugim ustanovama gde sam radio kao konsultant.

 

U drugoj polovini XX veka pa nadalje koncept socijalne psihijatrije doživeo je niz značajnih promena i transformacija. Zahvaljujući prvom zakonu o mentalnom zdravlju u SAD početkom 60-ih godina prošlog veka osnivaju se prvi lokalni centri za mentalno zdravlje u SAD, Engleskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Ubrzo se na prostorima bivše Jugoslavije osniva Zavod za mentalno zdravlje u Beogradu, nešto kasnije Centri za mentalno zdravlje u Zagrebu i Ljubljani. Istovremeno započinju prva terenska istraživanja javljanja i raširenosti mentalnih poremećaja u populaciji, osnivaju se prvi Registri mentalnih poremećaja u Beogradu, Sarajevu i na Rijeci. U početku je dominirao koncept ispitivanja rehabilitacionih potencijala kod pojedinih kategorija mentalnih poremećaja, pokreću se prvi međunarodni projekti iz ove oblasti. Započeto je sistematsko osnivanje različitih vanbolničkih institucija, uvođenje timskog rada u svakodnevnu praksu. Na pozitivnom iskustvu u radu terapijske zajednice čiji je prvi osnivač Maksvel Jons u Londonu, snažno se razvijao koncept socioterapije i psihijatrije u društvenoj zajednici. Na sve ovo se tokom 70-ih godina razvija rehabilitacija u psihijatriji, sistematski se organizuju različiti oblici okupacione i radne terapije. Uz socioterapiju razvijaju se i drugi oblici grupne terapije i psihoterapije. Pod uticajem antipsihijatrijskog pokreta i favorizovanja koncepta ljudskih prava postepeno se napušta sistematska radna i okupaciona terapija, snažnije se razvijaju različiti oblici individualne socioterapije i psihoterapije. U ovo vreme dolazi do snažnijeg razvijanja različitih metoda neanalitičke terapije. Od samog početka razvoja koncepta socijalne psihijatrije značajan naglasak je na preventivno orijentisanoj psihijatriji. Sve više se primenjuje koncept psihijatrijske epidemiologije. Kasnije se razvijaju različiti oblici evaluacije pojedinih oblika tretmana kao i socioekonomska analiza pojedinih oblika organizacije psihijatrijske službe. Pokrenuto je nekoliko relevantnih časopisa iz ove oblasti, osniva se međunarodno udruženje za socijalnu psihijatriju. Zbog svega navedenog, a i drugih bojnih nenavedenih činjenica, može se naglastiti dalji tok svetske psihijatrije tokom prošlog veka bi mogao zbuniti svakog prognostičara. Svaki od njenih velikih razvoja je bio iznenađujući, uključujući i koncept socijalne psihijatrije. Prvo, razvoj dominacije učenja Sigmunda Frojda lečenja rečima, praćenog kasnijim rascepom psihoanalize u konkurentne škole. Zatim, visoki razvoj psihoanalitičkog uticaja, biopsihosocijalne paradigme, transformacija vojne psihijatrije u pokret mentalnog zdravlja u zajednici. Tokom 50-tih godina prošlog veka i kasnije brojni savremeni psihofarmakološki lekovi, kao što su antipsihotici, anksilitici, antidepresivi, litijumska revolucija, oživljavanje psihoanalitičkog uticaja na vrhuncu germanskog dijagnostičkog sistema, prihvatanje terapijskog miljea kao standarda za hospitalnu brigu. Kasnije dolazi do deinstitucionalizacije velikih bolnica, uticaja studija ishoda, koje su donele popularnost jednostavnih kognitivnih i bihevioralnih terapija i erozija mnogih formi pružanja zaštite mentalnog zdravlja pod pritiskom osiguranika, zdravstvenog menadžmenta i primene ekonometrijskih metoda evaluacije. I danas je tok promena u psihijatriji u celini, uključujući i koncept socijalnog pristupa u ovoj oblasti teško predvideti zato što je to oblast tako osetljiva na spoljne uticaje.Tako su na primer, brojni teoretičari počeli pozajmljivati teorije sistema i kibernetike. Naučni progres u psihijatriji se oslanjao na napretke u mnogim disciplinama, od inženjerstva do genetike. U međuvremenu praktikovanje psihijatrije se konstantno preoblikovalo u zavisnosti od ambijenta socijalne, političke i ekonomske organizacije i sistema. Baš taj supstrat psihijatrije, objekat nad kojim ona deluje i ima tendenciju da utiče, ima uglavnom nestalnu istoriju. Već nekoliko decenija unazad pa sve do sada, koncept selfa ili ličnosti se konstantno preoblikuje promenama u tehnologiji, socijalnoj organizaciji i duhovnim ubeđenjima. Nema sumnje da bi predviđanje toka psihijatrije pa delimično i njene savremene organizacije danas zahtevalo poznavanje budućnosti ljudske vrste i njenih civilizacijskih dostignuća. Za većinu dvadesetog veka srž discipline u psihijatriji je bio psihoanaliza. Danas, najnovija otkrića nastaju najčešće iz biološkog pristupa u psihijatriji. Možda je profesija psihijatra danas neizvesnija nego pre nekoliko decenija kada je takođe bila u velikoj krizi iz koje je proistekao koncept “krize u psihijatriji i psihijatrija u krizi” na kome je dobrim delom zasnovana preventivna orijentacija u psihijatriji. U tom slučaju, psihoterapija na primer može biti još više marginalizovana, dok će se psihijatrija spojiti sa neurologijom formirajući jedinstvenu specijalizaciju baziranu na neuronaukama. S druge strane, ukoliko se tekuće promene povećavaju, psihijatrija može neko vreme nastaviti da obuhvata zajedno fiziološke i psihološke intervencije. Nema sumnje da će ubrzo doći do ponovne reintegracije različitih discipina i oblasti u psihijatriji uključujući i koncept socijalne psihijatrije da će se sjediniti u novu integrativnu psihijatriju. Verovatno različite hipoteze radikalne, političke psihijatrije i postpsihijatrije neće bitnije uticati na ovu medicinsku granu. Ali i pored svega toga ostat će koncept socijalne dimenzije mentalnih poremećaja kako u oblasti prevencije, psihijatrije u društvenoj zajednici, različitih oblika resocijalizacije i savremenih metoda rehabilitacije i kroz, pre svega, poboljšanje kvaliteta života mentalno obolelih članova društvene zajednice, rano prepoznavanje i otklanjanje psihosocijalnih posledica različitih duševnih poremećaja. Sve više će se razvijati interdiciplinarni pristup u struci i negovati multiprofesionalni timski rad u svakodnevnom praktičnom i istraživačkom radu. Ovo će biti i tema u narednim poglavljima ove knjige. Ona će moći služiti profesionalcima u oblasti mentalnog zdravlja, korisnicima usluga i studentima koji izučavaju psihijatriju, mentalnu higijenu ili mentalno zdravlje. Pored kraćeg pregleda sadašnjeg stanja i bliske budućnosti psihijatrije, najveći deo teksta bit će posvećen novim oblicima organizacije službe i njenom funkcionisanju, timskom radu, mogućnostima evaulacije, razlikovanju različitih oblika socijalno-patoloških i psihopatoloških poremećaja. Možda je najnesigurnije predviđanje bioloških i nekih socijalnih terapija za poremećaje mozga i psihološkog funkcionisanja. U sličnom kontekstu u poglavljima koja slede bit će više reči o drugim prioritetnim temama i oblastima iz socijalne psihijatrije ili bolje reći socijalnog pristupa u savremenoj psihijatriji. U knjizi je dat akcent na kliničku dimenziju socijalno orijentisane psihijatrije. Tekst bi trebao da posluži svim članovima multidisciplinarnog tima u psihijatriji. Na kraju knjige navedena je preporučljiva literatura koja se odnosi na pitanja koja se u pojedinom poglavlju razmatraju u ovoj knjizi. Sve dobronamerne primedbe i sugestije sa zadovoljstvom ćemo prihvatiti. Vreme i korisnici ovog teksta će pokazati kolika je njegova upotrebna vrednost u narednom periodu. To će biti i podsticaj za autora da pristupi reviziji ovog teksta ukoliko bude interesovanja za ovu materiju.

Mnogi stavovi i činjenice u ovom tekstu su proistekle od saznanja i učenja svojih uglednih profesora kliničke i socijalne psihijatrije s kojima sam dugo uspešno sarađivao na čemu im dugujem posebnu zahvalnost. To su pre svega prof. dr Srboljub Stoiljković, prof. dr Slavka Morić-Petrović, prof. dr Predrag Kaličanin i prof. dr Tomislav Sedmak. Isto tako zaslužuju veliku zahvalnost prof. dr Milan Popović, prof. dr Nevenka Tadić, prim. dr Milica Despotović, prof. dr Dimitrije Milovanović, i prof. dr Josif Vesel. Za stečena iskustva iz grupne psihoterapije, porodične terapije, rad u velikim grupama i terapijskoj zajednici zahvalan sam prof. dr Milanu Popoviću, prof. dr Petru MiIosavljeviću, prof. dr Miroslavu Antonijeviću, prof. dr Ljubomiru Eriću. Za korisna administrativna iskustva, organizaciju i evaluaciju efikasnosti u okviru dnevne bolnice zahvalan sam njenim ranijim načelnicima i koordinatorima: prof. dr Dušanu Petroviću i prim. dr Pavlu Kastelu. Takođe dugujem veliku zahvalnost prof. dr Vasku Muačeviću i prof. dr Radoslavu Palmoviću sa Psihijatrijske klinike u Zagrebu, prof. dr Dušanu Kecmanoviću, prof. dr Ismetu Ceriću i prof. dr Slobodanu Logi sa Psihijatrijske klinike u Sarajevu, prof. dr Joži Lokaru, prof. dr Levu Miličinskom i prof. dr Martini Tomori sa Psihijatrijske klinike i Centra za mentalno zdravlje u Ljubljani, prof. dr Predragu Vidojković i prim. dr Milici Srećković iz Zavoda za mentalno zdravlje u Nišu, gde sam boravio na studijskim boravcima, učestvovao na kongresima ili simpozijumima ili držao predavanja po pozivu iz oblasti socijalne psihijatrije ili organizacije psihijatrijske službe. Takođe dugujem veliku zahvalnost prof. dr Hamdiji Ramiću sa Univerziteta u Hajdenbergu, prof. dr Miloradu Krneti sa Univerziteta u Torontu i prof. dr Slobodanu Janković sa Univerziteta u Berkliju u SAD, prof. dr Petru Opaliću. Takođe dugujem veliku zahvalnost mr.sci dr Snežani Đorđević, mr sci dr Ivici Mladenoviću i dr Goranu Rančetoviću na pomoći, koji su pažljivo pročitali rukopis i ukazali mi na određene greške. I ovom prilikom želim da se zahvalim autorima iz Novog Sada dr Jrvitću i sar., iz Banja Luke mrd. sestri Dančević-Gojković M. Veoma korisne sugestije za kompoziciju teksta dobio sam od akademika prof. Dušana Kecmanovića iz Sidneja u Australiji i prof. Normana Sartoriusa na čemu im se najsrdačnije zahvaljujem.  Kolegama iz inostranstva i ovog puta izražavam posebnu zahvalnost za sva korisna saznanja i iskustva iz oblasti socijalne psihijatrije sa psihijatrijskom epidemiologijom i organizacije službe cenjenim prof. Dr Michaelu Sheperdu, prof. dr Julijanu Lefu i prof. dr Paulu Bebingtonu sa Instituta za psihijatriju u Londonu i prof. dr Normanu Sartorijusu dugogodišnjem direktoru Odeljenja za mentalno zdravlje SZO. U ovom tekstu izložena su njihova brojna iskustva, stavovi i mišljenja kojima se i ovog puta zahvaljujem za njihove brojne i dragocene tekstove sa nadom da sam ih korektno interpretirao i citirao. Isto tako dugujem veliku zahvalnost i svim drugim autorima čije sam tekstove koristio, takođe s nadom da sam i njih korektno citirao. Veliki podsticaj da napišem ovaj tekst imale su brojne koleginice i kolege na specijalizaciji iz psihijatrije koji su boravili u Dnevnoj bolnici IZMZ za odrasle poslednjih petnaest godina. Zahvaljuejm se gospođi Milanki Lazarov što je dve puT pročotala ovj tekt i lektorisala ga. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima prof. dr Aleksandru Dimitrijeviću sa Odseka za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Petru Nastasiću sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i prof. dr Branku Ćoriću sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu i doc dr Srđanu Milovanoviću. Sa Medicinskog fakultet, na dragocenim sugestijama i konačnom oblikovanju teksta.  

AKTUELNO

APRIL 2016.

OBJAVLJENA KNJIGA MITOVI, LEGENDE I PRAZNOVERJA KOD SRBA!

Knjiga je u elektronskom obliku i moze da se skine sa sajta munjza.com

 

1. U izdanju Služenog glasnika objvljne su dve knjige  i  to:  Istorijski  razvoj psihijatrije 2011. i Psihopatologija svakodnenog života 2014. Knjige su rasprodate.

2. U  pripremi  je  nova  knjiga  Uvod  u  socijalnu  psihijatriju – Teorija  i  praksa  (psihosocijalni pristup psihijatrijskom pacijentu) koja će biti u elektronskom izdanju i dostupna na ovom sajtu

3. Redovni profesor  psihijatrije  na Medicinskom  fakultetu univerziteta  u Beogradu  od  1997. godine

4. Profesor Uvoda u socijalnu psihologiju i psihijatriju na akademskoj specijalizaciji iz Socijalne rehabilitacije  na  Fakultetu  političkih  nauka  Univerzizeta  u  Beogradu  od  2000  do  2008. godine

5. Profesor  Zdravstve  nege  u  psihijatriji  i Nege  u  gerijatriji na  Fakultetu  zdravtvne  njege na Panevropskom univerzitetu Aperion Banja Luka od 2007. do 2010. godine

6. Supervizor u Dnevnoj bolnici Psihijatrijske bolnice „Kovin“ u Kovinu od 2005 i dalje

7. Konsultant u domu zdravlja Dr Ristić“ u Beogradu od 2008 do 2014. godine

Nagrada

Nagrada grada Beograda za medicinu 2009 godine

Detaljnije

Iz Galerije fotografija